Vertikalna podela nadležnosti prema predlogu ustava za Evropu
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 12

Sadržaj:
Uvod 1.
Opšta razmatranja 2.
Načelo supsidijarnosti u sistemu podele vlasti 3.
Neka načela vertikalne podele nadležnosti 5.
Harmonizacija propisa 6.
Osnovni ciljevi i pravci promena u našem pravnom sistemu 6.
Zaključak 10.
Literatura 11.
Uvod
Ideja o formiranju ujedinjenih zemalja starog kontinenta datira još iz 1946 godine. Formulisao ju je Vinston Čerčil u Cirihu kao Sjedinjene države Evrope. Jedan od prvih ozbiljnijih poteza bilo je formiranje Saveta Evrope davne 1949. godine u Londonu. Sledeći bitan korak se vezuje za Pariski sporazum iz 1951. god kojim je formirana Evropska zajednica za ugalj i čelik. 1957. godine potpisani su Rimski ugovori o uspostavljanju Evropskog zajedničkog tržišta i EUROATOM-a. Ugovor o stvaranju Evropske zajednice, ujedinjenjem sve tri institucije, bio je još jedan korak bliže stvaranju organizace koja broji sada dvadeset i sedam zemalja evropskog kontinenta sa tendencijom proširivanja.
Samit Evropskog saveta u Mastrihtu 9 – 10. 12. 1991. god. Predsednici država i vlada postižu sporazum o tekstu Ugovora o stvaranju Evropske unije (EU). Osnivanjem EU ustanovljena je jedna nadnacionalna organizacija koja ima ovlašćenja da svojim odlukama obaveže države članice i njihove organe. Unija nema svojstvo države, ali ima određene elemente državnosti koji su joj, odgovarajućim aktima, pre svega osnivačkim ugovorima, preneti u nadležnost.
Ugovor iz Mastriha, potpisan 1992. i ratifikovan 1993. godine, je sporazum kojim su države članice uspostavile Evropsku Uniju i time ujedno označile novu etapu u integaciji nacija Evrope u sve čvršću uniju, u kojoj se odluke donose što je bliže moguće građanima. Ovim Ugovorom postavljeni su ciljevi ekonomske i monetarne unije, jedinstvene valute, zajedničke spoljne i bezbednosne politike, zajedničke obrambene politike, a zatim i obrane, uvođenja državljanstva Unije, tesne saradnje u pravosuđu i unutrašnjim poslovima. Ugovorom o Evropskoj Uniji, proces evropske integracije je, iz pretežno privredne integracije, prerastao u političku uniju.
Ovaj ugovor se stoga smatra jednim od najvažnijih dokumenata evropske integracije, i slobodno se može nazvati Ustavom Evropske unije. Sa dopunama iz Amsterdama i Nice čini pravna akta na kojima počiva pravo Evropske unije.
Opšta razmatranja.
Iskustvo je pokazalo da način podele vlasti između država članica i Evropske unije predstavlja centralno pitanje od čijeg rešenja zavisi opšti položaj država članica u Uniji, kao i sam karakter unije. Na sledećoj slici biće prikazani bitniji dokumenti, gledano sa pravne strane tokom stvaranja unije.
ugovo
...............................NAMERNO UKLONJEN DEO TEKSTA.................................
ovor&action=edit&redlink=1" \o "Amsterdamski ugovor (još nenapisan)" Amsterdamski

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]